Doc. dr Tatjana Bošković Matić, neurolog

Načelnica Klinike za neurologiju UKC Kragujevac

  • Šta je bol, kako ga definišemo?

Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije: „bol je neprijatno, čulno ili emocionalno iskustvo povezano sa stvarnim ili potencijalnim oštećenjem tkiva“.

Internacionalna asocijacija za proučavanje bola (IASP) definiše bol kao „neprijatan čulni i emocionalni doživljaj, koji povezujemo sa postojećim ili mogućim oštećenjem tkiva ili opisujemo rečima koje odgovaraju tom oštećenju“.

Neadekvatno lečenje bola predstavlja kršenje osnovnog ljudskog prava na dostojanstven život sa otklanjanjem bola (Montrealska deklaracija)(1)

  • Da li možemo razlikovati više vrsta bola?

Bol nije homogen entitet i postoje mnogi načini za klasifikaciju bola i to održava njegov multidimenzionalni aspekt. (2,3)

Bol po mehanizmu nastanka može biti:

– Nociceptivni (somatski i visceralni)

– Nenociceptivni (neuropatski)

Po intenzitetu bol delimo na blag, umeren i jak, dok prema trajanju bol može biti akutni i hronični.

Pojedini autori smatraju da je arbitrarna vremenska granica trajanja bola koja razdvaja akutni i hronični – tri meseca – dok se drugi, oprezniji, izjašnjavaju da se samo bol koji traje duže od šest meseci može nazvati hroničnim. Hroničan bol pogađa oko 20% stanovništva u Evropi i povećava se sa godinama, dostižući razmere epidemije, od 45% do 80% kod starijih osoba. Takođe je zastupljeniji kod žena i u populaciji sa nižim socio-ekonomskim statusom. Za razliku od akutnog bola, koji se može izlečiti relativno lako, lečenje hroničnog bola je neuporedivo teže. Obično se započinje monoterapijom, koja se povećava do maksimalno podnošljive doze i ako se terapija pokaže kao neefikasna, tada se pribegava kombinaciji različitih lekova kao što su analgetici, antidepresivi, antikonvulzivi, opioidi itd. (4)

Iako nervni sistem obrađuje bol, imunološki sistem u vidu mastocita i mikroglije takođe doprinosi preosetljivosti u slučaju hroničnog bola.

Aktivacija imunološkog sistema pokreće oslobađanje medijatora iz mastocita koji se nalaze u blizini nervnih završetaka, što dovodi do senzibilizacije perifernih nocireceptora i povećanog odgovora neurona u CNS-u (centralna senzibilizacija).

Mikroglije pojačavaju neurološku upalu aktiviranjem novih mikroglija, pa čak i aktiviranjem obližnjih astrocita, čime održavaju upalno stanje i dovode do hroničnog bola.

  • Šta je to palmitoiletanolamid (PEA) i kakvi su njegovi efekti kada se koristi u terapiji hroničnog bola?

Palmitoiletanolamid (palmitoylethanolamide, PEA) je endogeni amid palmitinske kiseline sličan endokanabinoidnom anandamidu (endogeni kanabinoidni neurotransmiter).

Interesovanje za PEA se povećalo nakon otkrića da ova supstanca poseduje sposobnost da inhibira oslobađanje upalnih medijatora iz aktiviranih mastocita i da smanji infiltraciju i aktivaciju na mestu povrede nerava.

Na ćelijskom nivou, PEA ispoljava svoje efekte tako što smanjuje migraciju i degranulaciju mastocita, privlačenje neutrofila i prekomernu aktivaciju astrocita i glijalnih ćelija. Na taj način se pod dejstvom PEA mastociti i glijalne ćelije transformišu iz aktiviranih imunih ćelija u ćelije u mirovanju. Na molekularnom nivou PEA smanjuje ekspresiju proupalnih enzima kao što su COX-2 i proupalnih citokina: IL-1, prostaglandin E2 i TNF-α.

Efikasnost PEA pri postojanju simptoma hroničnog i neuropatskog bola potvrđena je u više od 30 kliničkih istraživanja sa preko 6000 pacijenata. Rezultati istražianja pokazuju da je kod pacijenata koji nisu primali drugu analgetsku terapiju PEA jednako efikasan u smanjenju hroničnog bola kao i kod pacijenata koji su primali politerapiju. Ovo dokazuje da je dejstvo PEA nezavisno od drugih terapija i da istovremena kontrola aktivnosti perifernih mastocita i aktiviranje mikroglije u CNS-u dovode do značajnog smanjenja intenziteta hroničnog bola. Takođe, nisu primećeni nikakvi značajni neželjeni efekti ili interakcije lekova.

In

  • Da li na našem tržištu postoji proizvod koji sadrži molekul PEA?

U apotekama u našoj zemlji nalazi se proizvod koji se zove INNOPEA® , a koji sadrži palmitoiletanolamid kao aktivnu supstancu. Proizvod INNOPEA® smanjuje upalu kod akutnih i hroničnih zapaljenja, smanjuje intenzitet akutnog i hroničnog bola, reguliše imuni odgovor, istovremeno doprinoseći zaštiti nervnih ćelija, optimizaciji kognitivnih funkcija, kao i poboljšanju kvaliteta života. Jedinstveni farmaceutski oblik obezbeđuje brz početak delovanja, a zahvaljujući LipiSperse® tehnologiji omogućava se bolja apsorpcija aktivne supstance, 1,75 veća biološka raspoloživost i bolji terapijski efekat patentirane forme Levagen®+ u odnosu na standardni palmitoiletanolamid. Primena proizvoda INNOPEA® je izuzetno komforna, jer je dostupan na tržištu u obliku granula koje se mogu rastvoriti direktno sipanjem sadržaja u usta ili se može rastvoriti u čaši vode i popiti. Preporuka je da se prvih 15 dana uzimaju dve dnevne doze, a zatim se može nastaviti sa primenom jedne doze jednom dnevno.

Doc.dr Tatjana Bošković Matić, neurolog

Doc. dr Tatjana Bošković Matić, neurolog

LITERATURA:
  1. Pjević M. Lečenje hroničnog bola kod odraslih (Interaktivni elektronski priručnik), edicija PRAKTIKUM: 65;Univerzitet u Novom Sadu,Medicinski fakultet, 2011
  2. Lussier D, Beaulie P. Toward a Rational Taxonomy of Analgesic Drugs. In: Beaulieu P, Lussier D, Porreca F, Dickenson HA. Pharmacology of pain. Seattle: IASP Press; 2010. p.27-41.
  3. Pjević M. Bol – kratke činjenice o hroničnom nekancerskom i kancerskom bolu. Novi Sad: UITBS; 2013.
  4. The Management of Persistent Pain in Older Persons. AGS Panel on Persistent Pain in Older Persons. Journal of the American Geriatrics Society. 2002; 50(S6): 205-224.