Medikamentozne mere u prevenciji i lečenju kardiovaskularnih oboljenja

Kardiovaskularne bolesti (KVB) su vodeći uzrok smrti u svetu te je stoga strategija u prevenciji i lečenju ovih bolesti i dalje najveći izazov.

Ako pođemo od činjenice da je ateroskleroza kao inflamatorna, nasledna, progresivna, neizlečiva a samim tim i hronična bolest u osnovi više od 80 % akutnih ishemijskih događaja srca i mozga (infarkta srca i mozga), jasno je da je blagovremeno prepoznavanje, prevencija i lečenje ovog oboljenja jedan od krucijalnih ciljeva savremene medicine i farmacije.

Aterosleroza

Ateroskelroza nastaje usled nakupljanja takozvanih plakova (ispupčenja na unutrašnjem zidu većih krvnih sudova koja se sastoje od masti, holesterola, kalcijuma, izumrlih ćelija) koji sužavaju njihov lumen i kapacitet arterija za prenos krvi a samim tim za oksigenaciju tkiva, prouzrokujući ishemiju. Ponekada dolazi do pucanja plaka čiji delovi mogu ući u krvotok te zapušiti i udaljene arterije. Na mestu pucanja se obično sakupljaju (agregiraju) trombociti formirajući tromb koji arteriju potpuno zapušava kada nastaje infarkt. Čak i ako se ne desi pucanje plaka, proces ateroskleroze vremenom napreduje zahvatajući i središnji deo zida arterija što utiče na hihovu elastičnost, pogoršavajući hipertenziju koja je sama po sebi najvažniji faktor rizika za aterosklerozu pretvarajući ceo ovaj proces u jedan začaran krug (circulus vitiosus).

Najčešće su zahvaćene arterije srca (suzavanjem ovih arterija nastaje angina pectoris a ako se zapuše nastaje infarkt srca), mozga (moždani udar), bubrega (bubrežna slabost) kao i aorta a veoma često i arterije donjih ekstremiteta (njiihovo potpuno suženje
dovodi do gangrene). Ateroskleroza se može ispoljiti i u detinjstvu i ranoj mladosti kada obično nije klinički manifestna (ali može biti) mada je najčešća u starijoj dobi. Da li će se ova bolest ispoljiti ili ne i u kojoj fazi života najviše zavisi od faktora rizika. Najvažniji faktori rizika
su: naslađe, godine života, prisustvo drugih bolesti kao što su hipertenzija, dijabetes, povećani lipidi u krvi, stil života koji preferira visokokalorijsku ishranu, pušenje, stres, smanjenu fizičku aktivnost.

Mere za prevenciju i lečenje

Za prevencijju/ lečenje ovog oboljenja iz kog proističe čitav spektar dijagnoza i stanja se primenjuju:

1. Nemedikamentozne mere kao što su zdrava ishrana, prestanak pušenja, redovna fizička aktivnost , redukcija telesne mase, izbegavanje stresa kao i

2. Medikamentozne mere tj. Lekovi I suplementi kao što su oni koji inhibiraju agregaciju trombocita, smanjuju nivo masnoća u krvi, smanjuju krvni pritisak i regulišu šećer u krvi.

Uzimajući u obzir navedeno postavlja se pitanje koje osobine bi trebao imati idealan lek/sredstvo za prevenciju i lečenje ovog/ovih oboljenja. Trebao bi da ima: 1. Preventivnu primenu jer je dobra prevencija baza dobrog dugoročnog zdravlja; 2. Antitrombotski efekat; 3.Antihipertenzivni efekat; 4. Antilipemijski efekat; 5. Neuroprotektivan efekat jer je kognitivno funkcionisanje preduslov za dobru komplijansu lekara i pacijenta. 6. Da je bezbedan za dugoročnu primenu. 7. Da može da bude potpora drugim lekovima u određenim akutnim stanjima. 8. Da nije skup.

Nattokinn

Godine 2020. i tekuća 2021. su na planetarnom nivou obeležene pojavom nove virusne infekcije, nazvane covid19 koja je u mnogim aspektima izmenila svet. Najveći teret tih izmena podnela je medicina. Shvatili smo da i pored svih dostignuća postoje bolesti čije lečenje treba dostići. Da i pored svih vrednosti zdravlje ima najveću cenu. Nova bolest je sa sobom donela veoma veliki rizik od tromboze koja po definiciji predstavlja formiranje krvnog ugruška unutar krvnih sudova što za posledicu ima potpunu ili delimičnu opstrukciju (zapušenje) krvnog suda, arterije ili vene. Ovaj rizik je značajno veći kod pacijenata sa aterosklerozom tj. sa KVB. Iskustvo u dvogodišnjem radu je pokazalo da je težina kliničke slike kovida19 bila u korelaciji sa brojem i/ili težinom komorbiditeta (drugih bolesti) od kojih su najčešće bile upravo KVB. Spontano je se nametnuo zaključak da je preventiva imperativ svih budućih strategija u unapređenju zdravlja.

I dok smo se u drugoj polovini 2021. godine borili sa raznim obrisima kliničke slike kovida 19 ali i sa njenim kasnim komplikacijama od kojih su najčešće bile tromboze, na našem farmaceutskom tržištu se kao svetlo na kraju tunela pojavio novi suplement koji po svojim karakteristikama odgovara gore navedenim osobinama idealnog suplementa-Nattokiin.
Nattokinn® je dodatak ishrani u obliku gastrorezistentne kapsule koji sadrži 100 mg natokinaze NSK-SD (odnosno 2000 FU-fibrinolitičkih jedinica i folnu kiselinu).
Natto je hrana nalik siru napravljena od sojinog zrna fermentisanog sa gljivicom bacillus subtilis a konzumira se kao tradicionalna hrana u Azijskim zemljama duže od 2000 godina. Nedavne studije su pokazale da je visok unos Natto hrane bio povezan sa smanjenim rizikom od uklupnog mortaliteta KVB, a posebno smanjenog rizika od smrtnosti usled ishemijske bolesti srca. Ovo se može dovesti u vezu sa dugovečnošću Japanskog stanovništva.

Kako deluje Nattokinaza?

Natokinaza razlaže krvne ugruške tako što pospešuje razgradnju krvnog ugruška (fibrinolizu) i to 4 puta snaznije od plazmina koji je prirodni fibrinolitik a takođe razgrađuje protein koji inhibira ovaj proces. Natokinaza smanjuje krvni pritisak blokadom ACE (angiotenzin konvertujućeg enzima) preko kog deluju i neki od lekova za hipertenziju. Pokazalo se da primena natokinaze smanjuje veličinu aterosklerotskog plaka. Takođe, uočeno je da natokinaza u većoj meri smanjuje aterosklerozu u poređenju sa statinima (lekovima koji se koriste u terapiji povišenih masnoća u krvi). Natokinaza blokira slepljivanje trombocita, što dodatno sprečava stvaranje krvnog ugruška. Takođe je uočeno da ovaj enzim smanjuje slepljivanje eritrocita i smanjuje gustinu krvi.

Eksperimentalna istraživanja su pokazala da natokinaza ima sposobnost razgradnje još jedne vrste proteina koji se talože u mozgu osoba sa Alchajmerovom bolešću. Pored toga, na eksperimentalnom modelu akutnog moždanog udara uočeno je da natokinaza može ograničiti ovaj region i tako sačuvati okolno tkivo mozga. Dostupne su već studije koje ukazuju na njegovo antiinflamatornu I antioksidativnu aktivnost a jedna od dokazanih novih koristi je
pospešivanje zarastanja mukoznih erozija.

Primena Nattokinna

Kliničke studije su pokazale da oralna konzumacija Nattokiina nije povezana sa bilo kakvim nezeljenim događajima. Nattokinn je prevashodno suplement te ga je moguće bezbedno primenjivati dugoročno a najkraće tokom 2 meseca praktično kod svih pacijenta koji imaju hipertenziju, hiperlipidemiju ili metabolički sindrom (hiperetnzija, hiperlipidemija, dijabetes) a da nemaju aktivno krvarenje, urođenu ili stečenu sklonost ka krvarenju i ne koriste hronično antikoagulantnu terapiju. Imajući u vidu njegovo povoljno antilipemijsko i antitrombotsko desjstvo kod pacijenata sa anginom pektoris, Nattokiin se može primeniti ali uz oprez te procenu koristi/rizika jer ovi pacijenti obično redovno uzimaju antiagregacionu terapiju.

Ovaj suplement može poslužiti kao solidno rešenje u smanjivanju rizika od tromboze kod pacijenata koji imaju indikaciju za OAT ali zbog opšteg stanja, te komorbiditeta, godina života rizik od krvarenja prevazilazi korist od primene OAT.

Pored dugoročne primene, Nattokiin se može primeniti i kratkoročno, tokom 7-45 dana kod pacijenata kojima nije dokazan arterijski ili venski tromboembolizam (VTE) ali postoji tendencija ka istom naročito neposredno nakon prebolele infekcije virusa covid19 što dodatno opravdavaju novija saaznanja o njegovom antiinflamatornom i antioksidativnom dejstvu.

Oprez u dugoročnoj primeni je potreban kod pacijenata koji su nekada imali veliko, vitalno ugrožavajuže krvarenje u centarlnom nervenom sistemu (CNS) ili skorije krvarenje u gastrointestinaalnom (GIT) ili urogenitalnom traktu (UGT), zatim onih koji imaju malignu bolest koja zbog svoje lokalizacije nosi veliki rizik od krvarenja kao što su tumori mozda, GIT ili UGT.